Kako snovi postaju stvarnost

Kako snovi postaju stvarnost odnosno kako sam shvatila čime želim da se bavim i šta je moj životni poziv.

Petak veče, novembar. Moj sin Aleksandar ushićeno je izašao u grad, na sastanak sa drugarima koji mu uvek izmame osmeh na lice. Srednjoškolac, visok i stasit mladi gospodin koji mi je oduvek bio velika podrška.

Moje drugo ja, moja princeza Anja, otputovala je kod bake i deke u selo kako bi počela da sprema ispite za drugu godinu pravnog fakulteta. Svesna izazova koji je čekaju rešila je da se preseli u “Bakin hotel” i na miru se posveti svom učenju. Tako su moja deca nazvala kuću mojih roditelja. Bilo je to naše utočište. I moj brat i ja smo se uvek vraćali našem ognjištu kada bi nam ponestalo energije za svakodnevne životne borbe.

06. novembar 2020 godine. Tiha muzika, pesma “You are the reason” i konačno malo vremena samo za mene. Želja da napišem knjigu, koju sam sebi postavila kao cilj za sam kraj moje poslovne karijere, prerasta u motivaciju da sve što sam sa 42 godine života i 20 godina radnog staža naučila, podelim sa mladima koji tek grade svoju karijeru.

Kako bih volela da sam sa 20 godina imala priliku da od nekoga učim, da pronađem iskrene lidere i mentore kojima bih se divila i želela da “kad porastem” budem kao oni.

UZOR! Nedostajao mi je poslovni uzor i mentor. Obrazovni sistem ni tada, a ni danas ne nudi studentima mogućnost razvoja mekih veštinama i kompetencija, već samo suvoparnu materiju koju svako mora da “nabuba” napamet. Moja karijera bi svakako bila znatno brža i uspešnija da su devedesete godine u kojima sam odrastala pružale mogućnost učenja o poslovnim veštinama neophodnim za napredovanje, za lični rast i razvoj. I danas, kada izgovorim “moja karijera” kao da osetim grižu savesti jer kao žena i majka imam ambicije koje želim da ostvarim.

Onda shvatam da to što sam u jednoj ruci držala šerpu i varjaču a u drugoj knjige i računar, ne znači da nisam bila dobra mama i supruga, već da sam sa puno ljubavi čuvala svoje vrednosti, učila svoju decu od malih nogu da moraju da se bore kroz život isključivo svojim ličnim radom i zalaganjem i postavila čvrst temelj tome da danas, sa punim pravom želim biti mentor i lični trener svim mladim ljudima koji žele da rade na sebi.

U ovom posebnom novembarskom danu shvatila sam da su mladi moja  inspiracija. Sa mladim devojkama i mladićima , sa kojima delim isti vrednosni sistem , želim da podelim sve što bih u svoju knjigu poslovnih priča mogla da smestim nakon skoro 20 godina rada u korporativnom sistemu.

Da li nas fakultet uči tome kako se zaposliti u korporaciji i kako napredovati na hijararhijskoj lestvici zahvaljujući svom radu?

Da li nas fakultet uči tome kako da postanemo najtraženiji i najplaćeniji resurs koji svaka kompanija želi?

Jesmo li negde mogli da naučimo i praktično vežbamo sve veštine koje su nam za lični razvoj važne?

Da li nam je neko rekao koliko je emocionalna inteligencija važna i kako se ona razvija?

Kada inspiracija naidje, za ne više od 10 minuta, napišeš svoj prvi tekst za blog koji će tek da se rodi.

I tako…

Valjda je maštanje put u inicijativu, a inicijativa u ostvarenje snova

Ovo je tekst koji sam u trenutku inspiracije napisala nadahnuta željom da moj master rad kao inovativna biznis ideja dobije svoju realizaciju.

Danas, 5 meseci kasnije sajt koji imate priliku da vidite ugledao je svetlost dana. I ostvarenje cilja počinje. A to je samo početak. Opsežno istraživanje na temu potreba milenijalaca kao budućih korisnika usluga ili budućih zaposlenih će kroz kvalitene programe i tekstove za blog naći svoj put do onih kojima je lični razvoj važan.

Sigurna sam da će putovanje kroz naša buduća druženja biti uživanje i za Vas i za mene. Zajedno ćemo pratiti kako i Vaši snovi postaju stvarnost.

Ja živim po jednom jednostavnom pravilu koje kaže „radi samo ono što izaziva drhtaj u tvom srcu i sjaj u tvom oku“. Dok iskreno budem verovala da ovo što radim može svet rada učiniti lepšim mestom na ovoj planeti čitaćete moje tekstove i družiti se sa mnom na radionicama.

U zdravlju i sreći krećemo…